ЗАПИСИ

Да ли се то кроз ватре заборава рађамо нови, живи, сагоријевши своје старо биће?
Записи
Све једном постане сјећање...
Похрањено у најдубље тајне душе, живи као ћутање, тихо на чистим изворима, даје му се нота бесконачности и постаје плаветно, прозирно и чисто. Окајано, оплакано, опроштено, спаковано у чисте кутије под називом сјећање. И ти онда биваш миран и чист без гријеха, без сумњи, купан болом настављаш даље. На лицу још једна бора, али мирна, спокојна. У погледу нешто проживљено, од чега ти око постане некако јасније и чвршће, без страха. На уснама тајновита црта, нечег проживљеног, са осмјехом загонетним, без бојазни, спремним за живот. Идеш даље и растеш, носећи са собом своје чисте кутије, дубоко похрањене. Да ли се то кроз ватре заборава рађамо нови, живи, сагоријевши своје старо биће?
Гдје старо постаје ново, надахнуто, озарено?