СВЕ ШТО НАМ ТРЕБА

СВЕ ШТО НАМ ТРЕБА
​Да ли је кућа са баштом све што нам треба?
Мали свици на обали у љетним
предвечерјима.
Од сунчевог зрака до вечерњег заласка
једна птица да нам уљепша дан и пјева.
Можда једна ријека поред куће,
један поток у залеђу,
једна стаза до сунчевог бријега?
Да ли је рано јутро на очевој њиви
када се пољско цвијеће буди
и направи свој замак од мириса,
гдје се кратко сретну два стара друга,
роса и трава угажена од јежевог тетурања,
понека бјелоушка тек да каже да не спава,
и читав свијет скакаваца и других враголана
спремних за нова врела љетна маштања.
Да ли је то све што нам треба?
Тек заливени кукурузи у сусједној башти,
угажена земља и дјечији кораци из ноћи.
Још миришу печени кукурузи, негдје.
Мирише вече на све прољећне боје
и заливену башту.
​Диња и лубеница пуна кошара,
личе на бајку
из неког давног нашег дјетињства.
Свијет што је постојао у моме дјетињству,
у јутру и смирају, гдје је нестао?
На каменој стази не ничу папрати,
нити зумбули ни драгољуби.
На каменој стази ни свитац не залази,
тамо су змије и гуштери једини становници.
Да ли је љубав све што нам треба
и може ли човјек сам у земаљској равни?